Dve Marije

# At 28. maj 2009 14:41:04, Gost kod grofice na veceri
Ko to (ovo) nije "prošao", taj ne zna kako (ti) je.

U sličnoj "situaciji" je jedan moj prijatelj (odavno razveden) tešio je svoju sestru (skoro razvedenu) rečima:

-"Isto ti je kao kada si sa njim, samo obrunuto."


# At 28. maj 2009 16:26:11, bloom
Valjda mora da prođe ta faza, period, da ne osećaš nevidljivo ono što vas je spajalo ili moglo spjati


# At 29. maj 2009 0:57:50, dvevijuge
svidja mi se način na koji razmišljaš; jasno, realno, sagledavaš obe strane...
lepo si rekla - ne oklevaj, važi za obe M.


# At 29. maj 2009 10:38:08, kojak
Svi traženi odgovori se kriju u tvom dogovoru sa sobom pa kakav god on bio.


# At 29. maj 2009 15:14:04, integrator
Toliko preispitivanja obećava pogrešan put. Seci, neka košta šta košta, kreni dalje, ne očekuj ništa, obradovaćeš se jako.


# At 30. maj 2009 11:01:29, marija@
Goste, verovatno si u pravu..
a u pravu je i taj tvoj drug, isto je kao da je tu, samo sto nije..

cvetna, pretpostavljam da mora.. uvek se sve cinilo kao neka igra, kao predstava koja se desava nekom drugom, kao da je sve "popravljivo", i da se ono sto je dobro ne moze pokvariti ni raskinuti..
sada je vreme treznjenja, i to, jbg, bolnog..

nek boli dok boli...........

2v, u tom smislu, trudila sam se da uvek sagledam i njegovu stranu, ali sad mmi se cini da nisam uspe(va)la u tome...


# At 30. maj 2009 11:12:25, marija@
kojo - to od miloshte - odavno mi je to jasno, da sam bila u prilici da ispisem stranicu kako god sam ja htela, ali je problem u tome sto nisam mogla da odlucim koju, jer sam htela obe istovremeno.. ako bih se ja pitala, nista ovako ne bi bilo..

integrator, lepo videti te ovde, to kao prvo, a drugo, da, to se i meni cini kao najispravnije.. sad da li cu se obradovati - well, ako dodje doslo je. ni oko toga se ne vredi nesto brinuti.


# At 30. maj 2009 11:34:17, kojak
Oooo pa hvala na milošti, baš mi prija :p))))

PS - oduvek sam bio ubeđen da za NEKE stvari u životu, NIKO, niti može, niti treba da nam daje savet.


# At 31. maj 2009 10:12:34, marija@
a treba, kodzak, kako me treba

mi na kraju odlucujemo sami, zapravo uvek odlucujemo sami, pa cak i kad smo pod uticajem nekog drugog )

dobar jutar ti zelim


# At 31. maj 2009 10:22:53, marija@
btw, john je jutros napunio 30 godina )

[not that it matters too much al eto :]]

Izmenio marija88 dana 31/5/2009 u 11:21

nekada sam mislila da je činjenica da želimo da onaj drugi bude sretan po ma koju cijenu ( čak i bez mene) je dovoljna da se ja osijećam sretnom ali mi to nije dovoljno...ljubav traži ispunjenje a ako ga nema onda postaje naša vlastita omča koja se vremenom zateže oko našeg vrata

Ovo što je Nurli rekla je živa istina i zato je dobro razmisliti o dobro namernim savetima...pokušati prihvatiti ti ih. A ti besmisleni ratovi, oni su besmisleni i to je dovoljno da čovek pokuša da se više ne osvrće.

Nurlisoul, Lady,

istina, tako je..
Jos kad bi mi ljudi mogli uvek da reagujemo razborito i razumno, ee, gde bi nam kraj bio

Srce je mnogo cudna biljka.............


PS. videcu se sa njim sutra, verujem da ce biti na kratko, reci cu mu neke stvari ali prijateljski, bez ikakvih ocekivanja od njega.. moram da ga pustim da ode, znajuci da mi se nece vratiti, to ne mislim da mu kazem vec to nekako moram da ucinim u sebi, u sebi da ga pustim da ode, da se ne drzim, ipak, negde, za misao o njemu...

Izmenio marija88 dana 31/5/2009 u 10:18

rastanci pomalo lice na smrt.
nema vise, gotovo, kraj.
samo sto je smrt postenija.
ne ostavlja prostora za razmisljanje o propustenim prilikama, eventualnim mogucnostima i o kojecemu jos.
nema popravnog.
sta je bilo - bilo je.

rastanci i jesu smrt, necega sto je postojalo jedinstveno izmedju to dvoje ljudi.. ne moze se ponoviti, ne moze se kopirati, ostaje tamo negde, u akasi, sto kaze ko ono bese, Edison valjda.. I have not failed. I've just found 10000 ways that won't work...
pa eto, sad ima 10001 poznat nacin.. nas skromni doprinos..

jbg, sto rece ti

Znas, kada sa nekime ulazimo u odnos, i taj neko ulazi sa nama u odnos, kada se toliko prepletemo sa nekim, kada pocnemo da dovrsavamo jedno drugom recenice, kada... (znas vec), onda deo tog nekog, mozda veliki, mozda mali, ali svakako znacajan, ostane u nama zauvek, prosto jer je sada deo nas. Cak i kada se rastanemo fizicki, daleko smo jedno od drugog, taj deo koji je bio deo neciji, pa zajednicki, pa samo nas, ne odlazi sa tim nekim. Ostaje... Mozda uteha, neka (mada nam se ne cini mnogo utesnim bol koji ostaje) ostaje u tome da smo umeli, da smo znali, da smo bili sposobni da taj deo u sebi osetimo...

ee, pa i ti si ziggy u pravu )
vidis, moze sa dve strane da se sagleda ista stvar..
nesto ostaje, neko vreme,
vise kao neki duh rekla bih
nego nesto stvarno i opipljivo..
neki otisci moguce ostaju zauvek..

ali tog zajednickog jezgra, zivog, zivotnog - nema.
nije to samo navika, to je puno vise..

srećan rođendan

hvala ti puno, nemirna )

Srećan ti rođendan i da si nam zdrava i vesela vazda i zaljublejna do ušiju, eto!

Jel' a šta bi sa onim pivom, bre? :o))))

kako sta bi - pa eno ga 'tamo', brE )